Bravo!Hajde da volontiramo i ako mozemo,nekako pomognemo!
Preporuke:
0
0
2
petak, 12 jun 2009 22:32
Srdjan Jovanovic
Nas odnos prema zopstvenim zrtvama treba posmatrati kao direktnu posljedicu vazalnog mentaliteta koji sve vise i vise preovladava u danasnjem drustvu u Srbiji. U razmisljanja o ulasku u EU i uclanjenju u NATO pakt kao rjesenjima koja nemaju alternative, o bespogovornom izvrsavanje svih medjunarodnih "obaveza" i o nekritickom kopiranju sistemskih rjesenja koja nam se namecu vec godinama, nije moguce lako svrstati kosovske junake, Karadjordja, vojvodu Misica i Savu Kovacevica. Stavise, pobrojani danas kod znatnog dijela gradjanstva izazivaju podsmijeh, jer se njihove ljudske vrijednosti i odnos prema sopstvenoj naciji i domovini kose sa razmisljanjima mozgova vec opasno otupljenih kompjuterskim igricama, novom holivudskom produkcijom idiotizama i splacinama popularno nazvanim "brza hrana". Ne radi se, na zalost, samo o novom modernom vremenu i novim vrijednostima koje u odredjenoj mjeri derogiraju stare, radi se o ekskluzivno srpskom proizvodu, jer danas ne postoji nijedna drzava na svijetu u kojoj podanici mogu da se sprdaju sa istorijom, da javno prizivaju strani protektorat, da se igraju sa drzavnim granicama, a da od maternjeg jezika prave ruglo ubacujuci strane rijeci. Svaka ozbiljna drzava u korijenu sasijeca ovakve pojave jer one nisu dio demokratskih sloboda. Svrstavati Srbiju u ozbiljne drzave bi, medjutim, bilo veoma neozbiljno.
Preporuke:
0
0
3
subota, 13 jun 2009 08:46
Dijasporac
Naravno da ste u pravu, dan sećanja na naše stradalnike i objašnjenje koje ste dali od srednjovekovne Srbije do poslednjeg rata je realistično i zahteva stručnu opservaciju i izućavanje. Moram cenjeni gospodine ipak nešto reči s obzirom da dobro poznajem događanja u poslednjem ratu na prostoru Republike Srpske. Reči patrijarha Germana su humane, "Oprostimo ali ne zaboravimo" , Srbi u Republici Srpskoj nisu ni zaboravili ni oprostili. Istorijsko stradanje našeg naroda je duboko usađeno u biće našeg čoveka, nije se dozvolio drugi Jasenovac, ovde je usvojen princip Leka Dukađinija, oko za oko, zub za zub, oprostit im mogu samo nevino stradali, mi živi nikada !
Preporuke:
0
0
4
subota, 13 jun 2009 13:58
Željka Bl
U pravu je čovjek, ali nažalost mi smo prilično neozbiljni. Nikako da shvatimo da nam se istorija neprestano ponavlja upravo zbog toga što nikad ništa ne naučimo.
Poslednji rat se i desio upravo zbog toga što smo dozvolili da niko nikad ne sazna za Jasenovac, koji je po načinu na koji su ljudi ubijani najgori logor u istoriji. Niko ne zna ništa o tome. Prije dva mjeseca kada smo doveli ljude iz jevrejskog centra Simon Vizental da nam svojim iskustvom pomognu da pokažemo svijetu istinu o stradanju Srba u Drugom svjetskom ratu, ljudi nisu mogli da vjeruju da tako nešto postoji, a da ama baš niko u svijetu ne zna za to. 800 000 ljudi je ubijeno, čitav jedan narod, a niko nije platio za to. Postali smo saučesnici u zločinu nad sopstvenim narodom jer smo ćutali.
O ovom ratu da ne govorim. Opet radimo isto, ne borimo se za istinu. Ko na ovoj planeti zna za drugu stranu Srebrenice. Tu opet dolazimo ne period prije 65 godina. Srbi su u Srebrenici ubijani i tada. Razgovarala sam sa ljudima kojima je tamo ubijeno nekoliko generacija. Niko ne zna za to. Niko ne zna za istinu o Sarajevu, Sijekovcu, Ozrenu- gdje se mudžahedini poklali ogroman broj ljudi. Niko nikad neće ni saznati ako nastavimo ovako. Naša obaveza je da se borimo za naše žrtve i da ne dozvolimo da ih neko ponovo ubija.
Preporuke:
0
0
5
nedelja, 14 jun 2009 00:00
Vasilije Kleftakis (prvi deo)
2000 znakova je premalo. Ipak, da pokušam da kažem nešto o spomenicima Golgote Srbije na Krfu; tu provodim po celo leto već 15 godina, i znam o čemu govorim. Neću o poznatim i poznijim. Malo se, ili nikako zna da na Krfu postoje samo tri autentična spomenika koje su izgradili srpski vojnici za vreme svog boravka, 1916. godine. To su:1.:Spomenik na bivšem groblju Drinske divizije u blizini sela Agios Mateos, 2. Česma u maslinjaku – oko 2 km od pomenutog spomenika, i 3. Na ostrvu Otoni, malo severozapadno od Krfa, grob dvojice neznanih srpskih vojnika koje je more posle torpediranja nekog broda izbacilo na obalu. O broju 1.: Njega ponekad posećuju srpski turisti. Iz godine u godinu sve je u očajnijem stanju. Posetio sam ga juče, i to me je i navelo da ovo napišem. Taj kompleks se nalazi u sramno-užasnom stanju, a na Krfu postoji i muzej „Srpska kuća“, i – navodno neki srpski konzulat! Ograda oko kompleksa je nagnuta, ruševna, metalni deo zarđao. Pristupna kamena staza kroz koju mestimično izbija korov, visoki, gusto zasađeni borovi guše jedni druge, nenegovani, neki polusrušeni. Sam spomenik neočišćenog kamena, neobnovljenih slova – jednom reči užas i sramota za one čiji je posao da ga održavaju. 2. Spomen česma u maslinjaku, na mestu logora Drinske divizije. Pre 15 godina, bila je gora od ruine. Na nju ne dolazi niko. Pre desetak godina ju je samoinicijativno, zajedno sa još nekoliko Srba dobrovoljaca obnovio nekadašnji kustos Srpske Kuće. Po rečima sadašnjeg kustosa, nadležni srpski zavod za zaštitu spomenika je (zato?) ne priznaje za autentični spomenik. Tačka! Ipak, na njoj stoji originalna spomen ploča sa srpskim grbom i tekstom na srpskom i grčkom, da tu česmu podižu svojim vojnicinma oficiri jednog puka (Drinske divizije)! Spomenike 1. i 2. su grčke vlasti obeležile urednim tablama za obeležavanje istorijskih spomenika, na grčkom, srpskom i engleskom jeziku.
Preporuke:
0
0
6
nedelja, 14 jun 2009 00:01
Vasilije Kleftakis (drugi deo)
3. Na vrhu brda na ostrvcetu Otoni, nekih 10-tak km. severozapadno od Krfa, u dvorištu crkve Sv. Petke, na ranijem (sada izmeštenom) seoskom groblju je spomenik dvojici neznanih srpskih vojnika, čija je tela posle torpediranja nekog broda more izbacilo na ostrvo. Meštani su ih sahranili, a spomenik je sa istovetnim „rukopisom“ srpskog kamenoresca, kao i ploča na već pomenutoj spomen česmi i iz 1916. godine. Iako je groblje izmešteno, Grci su ostavili taj spomenik na mestu i održavaju ga. Srbi – pa čak ni oni koji imaju jahte – a ima i takvih, za njega – naravno nit` znaju, nit` haju... I tako, od tri autentična spomenika samo jedan ima zvanični status. Nije da mu to mnogo pomaže. Ja sam, verovatno, jedini koji poznanike odvede do spomen-česme u maslinjaku, a na Otoni ne mogu ni ja – nisam jahtovlasnik, a na moju veliku žalost nemam ni šanse da to postanem. Da, tamo daleko na Krfu živim ja, ali imam malo razloga da kličem: Živela sadašnja Srbija! Pozdrav sa Krfa!
Preporuke:
0
0
7
ponedeljak, 15 jun 2009 07:38
Živorad
Tekst odličan i analitičan, na akademskom nivou.
Preporuke:
0
0
8
petak, 19 jun 2009 12:44
dada
Gospod Isus Hristos je rekao samo će vas spasiti istina. Recimo istinu i samo istinu. pa će oni mundijalisti bar malo pocrveniti a možda i neće jer oni slede nepomena
.jpg)
Poslednji rat se i desio upravo zbog toga što smo dozvolili da niko nikad ne sazna za Jasenovac, koji je po načinu na koji su ljudi ubijani najgori logor u istoriji. Niko ne zna ništa o tome. Prije dva mjeseca kada smo doveli ljude iz jevrejskog centra Simon Vizental da nam svojim iskustvom pomognu da pokažemo svijetu istinu o stradanju Srba u Drugom svjetskom ratu, ljudi nisu mogli da vjeruju da tako nešto postoji, a da ama baš niko u svijetu ne zna za to. 800 000 ljudi je ubijeno, čitav jedan narod, a niko nije platio za to. Postali smo saučesnici u zločinu nad sopstvenim narodom jer smo ćutali.
O ovom ratu da ne govorim. Opet radimo isto, ne borimo se za istinu. Ko na ovoj planeti zna za drugu stranu Srebrenice. Tu opet dolazimo ne period prije 65 godina. Srbi su u Srebrenici ubijani i tada. Razgovarala sam sa ljudima kojima je tamo ubijeno nekoliko generacija. Niko ne zna za to. Niko ne zna za istinu o Sarajevu, Sijekovcu, Ozrenu- gdje se mudžahedini poklali ogroman broj ljudi. Niko nikad neće ni saznati ako nastavimo ovako. Naša obaveza je da se borimo za naše žrtve i da ne dozvolimo da ih neko ponovo ubija.